Luter pred državnim saborom
115
da stanemo na put propasti i sramoti našeg naroda. U tu svrhu mo-
limo vas najpokornije da odredite op´cu reformu i da je preuzmete i
sprovedete.
Sabor je sada zatražio da se dovede reformator. Usprkos molbi,
protestu i prijetnjama Alean ¯dera, papskog delegata, car je napokon
pristao, i Luter je pozvan da do ¯de pred sabor. Sa pozivom mu je
predano i pismo kojim mu se garantira siguran povratak. Poziv mu
je odnio u Vitenberg jedan glasnik kome je bilo nare ¯deno da prati
Lutera do Vormsa.
Luterovi prijatelji su se uplašili i ražalostili. Poznavaju´ci predra-
sude i mržnju prema njemu, bojali su se da ne´ce poštovati garantno
pismo i molili su ga da svoj život ne’ izlaže sigurnoj opasnosti. On
im je odgovorio: “Papske pristalice ne žele moj dolazak u Vorms,
nego moju osudu i smrt. Ništa za to! Ne molite se za mene, nego
za Božju Rijeˇc... Krist ´ce mi dati svoga Duha da pobijedim propo-
vjednike zabluda. Ja sam ih prezirao u svome životu, i pobijedit ´cu
ih svojom smr´cu. Njihov je cilj u Vormsu da me primoraju da se
odreknem; evo kakvo ´ce biti moje odricanje: Prije sam rekao da je
papa Kristov namjesnik, a sada kažem da je protivnik Gospoda i
apostol ¯davola.
Luter nije smio da sam putuje na ovom opasnom putu. Osim
carskog poslanika, njegova tri najbolja prijatelja odluˇcila su da ga
prate. Melanhton je toplo molio da im se pridruži. Njegovo srce bilo
je vezano s Luterovim, i on je želio da ga prati, ako je potrebno,
bilo u tamnicu ili u smrt. Ali njegovoj molbi nije bilo udovoljeno.
U sluˇcaju da Luter pogine, njegov mladi suradnik trebao je da nosi
teret reformacije. Opraštan u´ci se sa Melanhtonom, reformator je
rekao: “Ako se ne vratim, i ako
<
me moji neprijatelji ubiju, nastavi
da propovijedaš i stoj ˇcvrsto u istini. Radi mjesto mene... Ako ti
živiš, moja smrt ne´ce znaˇciti veliki gubitak.
Studenti i gra ¯dani
koji su se sakupili da prisustvuju Luterovom odlasku, bili su duboko
[126]
potreseni. Mnogi ˇcija su srca bila dirnuta evan ¯deljem, pozdravili su
se s njime plaˇcu´ci. Tako su reformator i njegovi pratioci napustili
Vitenberg.
Na putu su se osvjedoˇcili da je narod potišten zbog r ¯davih slutnji.
U nekim gradovima nisu im ukazivane nikakve poˇcasti. U jednom
hotelu gdje su preno´cili, jedan sve´cenik, Luterov prijatelj, izrazio
je svoju bojazan za reformatora, pokazuju´ci na sliku Savonarole,
