92
VELIKA BORBA IZMEÐU KRISTA I SOTONE
U školi koju je poˇceo da poha ¯da vrlo rano. s Luterom se postu-
palo vrlo grubo, skoro surovo. Siromaštvo njegovih roditelja bilo je
tako veliko da je, napustivši roditeljski dom da bi poha ¯dao školu u
drugom gradu, bio primoran da pjevanjem od vrata do vrata zara ¯duje
nešto hrane, ali je ipak ˇcesto ostajao gladan. Mraˇcna i praznovjerna
shva´canja o vjeri, koja su tada preovladavala, ispunjavala su ga stra-
hom. Uveˇce je legao tužna srca, gledaju´ci sa strahom na tamnu
budu´cnost i drhte´ci pri pomisli na Boga, koga je poznavao kao stro-
gog, neumoljivog suca, i okrutnog silnika, a ne kao ljubaznog Oca.
Ali, usprkos mnogih i velikih obeshrabrenja, Luter je ipak od-
luˇcno težio za višim moralnim i duhovnim idealom koji ga je toliko
mnogo privlaˇcio. Bio je žedan znanja, i njegov ozbiljan i praktiˇcan
duh tražio je više ono što je trajno i korisno negoli ono što je prividno
i površno.
Kada je u svojoj osamnaestoj godini stupio na univerzitet u
Erfurtu, njegov položaj je bio povoljniji i izgledi za budu´c- nost
[102]
svjetliji od onih u ranijim godinama. Pošto su njegovi roditelji radom
i štedljivoš´cu osigurali sebi potrebna sredstva za život, mogli su sada
i njemu dati sve što mu je bilo potrebno; utjecaj razumnih prijatelja
ublažio je donekle mraˇcni utisak njegovog ranijeg odgoja. Luter
je sada poˇceo revno da prouˇcava dobre pisce, bogatio je svoj um
njihovim najboljim mislima i prisvajao mudrost mudraca. Još dok
je bio pod stro-gom stegom svojih pre ¯dašnjih uˇcitelja, pružao je
nadu da ´ce se jednom ista´ci; a sada pak, pod povoljnim prilikama,
njegov se um brzo razvijao. Dobro pam´cenje, živa mašta, zdravo
rasu ¯divanje i neumorni rad uskoro su ga uzdigli u prvi red me ¯du
njegovim drugovima. Škola mu je pomogla da intelektualno sazri
i probudila je njegovu duhovnu aktivnost i oštroumnost, što ga je
pripremilo za kasniju borbu u njegovom životu.
Strah Gospodnji ispunjavao je Luterovo srce. On ga je ospo-
sobljavao da saˇcuva ˇcvrstinu svojih namjera i vodio ga dubokoj
poniznosti pred Bogom. Stalno je osje´cao svoju Zavisnost od Božje
pomo´ci i svaki dan otpoˇcinjao je sa molitvom traže´ci od Gospoda
vodstvo i pomo´c. “Dobra molitva”, imao je obiˇcaj da kaže, “znaˇci
više nego pola prouˇcavanja”.
Kada je Luter jednog dana pregledavao knjige u univerzitetskoj
biblioteci, pronašao je jednu latinsku Bibliju. Nikad ranije nije vidio
takvu knjigu; ˇcak nije znao da ona postoji. Prije toga je slušao
